Manjinska samouprava i kulturna autonomija u Srbiji: Od dobre ideje do opterećujuće prakse

Tekst je napisan na osnovu refleksija na ranije objavljene naučne radove o vrednostima i ograničenjima kulturne autonomije i manjinske samouprave. Osnovna teza da je kulturna autonomija otvoren koncept koji omogućava ljudima sa etnokulturnim identitetima koji se razlikuju od dominantnog kulturnog okruženja da ostvaruju i čuvaju svoje posebnosti. Kulturna autonomija je otvorena za sve, a pre svega za one čiji identiteti su ukorenjeni u više različitih etničkih habitusa. Kulturna autonomija je suština multietničnosti pojedinca i grupe ili grupa čije identitete baštini. Manjinska samouprava, kao izraz politike multikulturalizma, ne sme da sputava i ograničava kulturnu autonomiju. Srbijanska politika multikulturalizma nije izbegla zamke kulturnog pluralizma. Nastojeći da kontrolišu i„uređuju” etnokulturne identitete, javne politike su, umesto da stvore kreativan i socijalno prilagodljiv inegrativni model multikulturalizma, izabrale segregaciju etničkih zajednica u kojoj su etnokulturni identitetigrađana u funkciji javnih politika i imaginarne politike državne bezbednosti