Čitanje i pisanje Brajevog pisma - II izdanje

Čitanje i pisanje spadaju u najdragocenije veštine kojima je čovek ovladao. Čoveku su bile potrebne hiljade godina da simbolom koji nešto znači uputi poruku. Nastanak pisma pratila su često i razdoblja vladavina određenih civilizacija, tako da je u svakoj istorijskoj etapi na pojavu određenog pisma uticao splet veoma različitih uslova, potreba i mogućnosti, bez obzira na to da li je u pitanju ideografsko, hijeroglifsko, klinasto ili fonemsko pismo. Pismo oduvek predstavlja adekvatan grafički simbol za reč ili slovo, a koliko će postati sredstvo komunikacije zavisi od intelektualnih sposobnosti čoveka i njegove umešnosti da savlada materijal. Pisma su nastajala na raznim stranama sveta nezavisno jedna od drugih. Uprkos napretku u obrazovanju i sve većem broju obrazovanih ljudi, u svetu i dalje postoji veliki procenat nepismenih osoba. Međutim, poznato nam je da deca mogu da nauče skoro sve ako su u prilici da se igraju, da probaju, dodirnu, čuju, vide i osete informacije. Na početku školovanja deca uče da čitaju i pišu, a dalji školski uspeh u velikoj meri zavisi od toga kako je dete savladalo bazične školske veštine. Uvesti dete u umeće čitanja i pisanja znači osposobiti ga da razume život. Pismenost ljudima daje oruđe pomoću kojeg mogu da unaprede svoj život, učestvuju u odlukama zajednice, imaju pristup važnim informacijama i iznad svega, omogućava pojedincima da ostvare svoja prava kao građani i ljudska bića. Bugarski (1995) kaže da čovek govori otkad postoji, a piše tek nekih pet milenijuma. U svim ljudskim društvima uvek se govorilo, ali neka ni do danas ne znaju za pismo. Razvoj pisma za slepe osobe trajao je mnogo godina, a 2009. godine se navršilo dve stotine godina od rođenja njegovog tvorca. Luj Braj je napravio korak od sedam milja i zadužio svet svojim pronalaskom – tačkastim pismom, koje je uspelo da se održi kao dosad najbolje za slepe osobe i koje je uvedeno kao njihovo zvanično pismo. Kombinacijom šest reljefnih tačaka, pismo je dobilo trajnost i prenosivost. Prema proceni Evropske akademije nauka i umetnosti, Luj Braj je došao do „najvećeg tehničkog otkrića 19. veka“. Brajevo pismo je primarno sredstvo za čitanje i pisanje slepih ljudi, a istovremeno i komunikacioni sistem koji slepi mogu da nauče u svakom životnom dobu u zavisnosti od njihove potrebe. Dakle, Brajevo pismo predstavlja jednu od najvećih tekovina razvoja čovečanstva, pa se prema njemu tako treba i odnositi. Briga o pismu podrazumeva i kontinuirano stvaranje uslova za njegov dalji razvoj i usavršavanje