Edukativni potencijali dece sa teškoćama u razvoju

Teškoće usvajanja akademskih znanja i veština mogu da budu prolazne ili trajne. Prolazne teškoće obično se ispoljavaju kod dece sa nedovoljnim edukativnim iskustvom, sporijim tempom razvoja i/ili problemima u ponašanju. Trajne smetnje u oblasti jedne ili više akademskih veština mogu se sresti kod dece tipičnih intelektualnih sposobnosti, dece sa intelektualnom ometenošću i dece sa specifičnim neurorazvojnim poremećajima. Procena potencijala za sticanje i primenu akademskih znanja i veština je preduslov za kreiranje efikasnih individualnih obrazovnih programa namenjenih deci koja ispoljavaju teškoće u razvoju. Indikatori teškoća u ovladavanju različitim akademskim veštinama često mogu da se utvrde u predškolskom ili ranom školskom periodu, i to u oblastima percepcije (vizuelne, auditivne i taktilne), bazičnih kognitivnih funkcija (pažnje i pamćenja), motoričkih sposobnosti u domenu grube i fine motorike, govorno-jezičkih sposobnosti i viših kognitivnih sposobnosti (inteligencije, mišljenja i egzekutivnih funkcija). Od posebnog značaja za procenu potencijala za usvajanje specifičnih akademskih veština je procena prekursora matematičkih veština (numeričke determinacije količine, korespondencije, numeričke reprezentacije i sl.), čitanja (fonološke svesnosti, fonemsko-grafemske i grafemsko-fonemske konverzije i sl.) i pisanja (vizuelnih funkcija, vizuomotoričke koordinacije, diferenciranosti motorike prstiju i sl.). Strategije procene se kreću u kontinuumu od formalnih do neformalnih, a najvažnija komponenta procene edukativnih potencijala nije utvrđivanje prisustva teškoća u razvoju ili rasvetljavanje deficita koji je u njihovoj osnovi, nego sticanje uvida u meru u kojoj te teškoće ograničavaju proces usvajanja i primene znanja