Tretman poremećaja ponašanja u detinjstvu i adolescenciji

U naučnim i stručnim krugovima se izraz poremećaji ponašanja koristi za označavanje dugotrajnog i stabilnog obrasca neposlušnosti, antisocijalnog i agresivnog ponašanja koji se pojavljuje tokom detinjstva i adolescencije. Za razliku od drugih bihejvioralnih i emocionalnih problema za koje je karakteristično ispoljavanje neuobičajenih ponašanja, kod poremećaja ponašanja se radi o bihejvioralnim manifestacijama koje se mogu videti i kod tipično razvijene dece i adolescenata, s tim da po učestalosti, intenzitetu i trajanju značajno odstupaju od normativnih očekivanja za određeni uzrast. Ključna obeležja tih bihejvioralnih manifestacija su nekonformizam ili neprihvatanje socijalnih normi, antisocijalnost u smislu kršenja pravila i ugrožavanja prava drugih ili agresija, odnosno povređivanje, nanošenje štete ili neprijatnosti drugima. Prevalencija poremećaja ponašanja kreće se u opsegu 1-10%. Smatra se da je ovo najzastupljeniji poremećaj u opštoj populaciji dece i adolescenata i najčešći razlog za njihovo upućivanje u specijalizovane službe. Poremećaji ponašanja su povezani sa značajnim teškoćama u funkcionisanju u gotovo svim životnim domenima i često se javljaju udruženo sa drugim mentalnim poremećajima. Istovremeno, prisustvo poremećaja ponašanja kod deteta ili adolescenta ima ozbiljne negativne posledice po okolinu, kao što su narušavanje porodičnih odnosa, ometanje nastave i drugih aktivnosti u školi, viktimizacije vršnjaka, uništavanja imovine i drugo. Prognoza poremećaja ponašanja je slaba u pogledu karatkoročnih (npr. školski neuspeh, odbacivanje od vršnjaka) i dugoročnih razvojnih ishoda (npr. kriminalno ponašanje, socijalni odnosi, radno angažovanje). Mnogi autori ubrajaju poremećaje ponašanja u najskuplje oblike psihopatologije za društvo. Deca i adolescenti sa poremećajima ponašanja su dugotrajni korisnici brojnih usluga obrazovno-vaspitnog, zdravstvenog i socijalnog sistema, a troškovi otklanjanja socijalnih i materijalnih posledica poremećaja ponašanja su znatno veći u odnosu na druge mentalne poremećaje. Imajući u vidu učestalost, težinu i posledice poremećaja ponašanja, veliko interesovanje naučne i stručne javnosti za ovu problematiku izgleda potpuno opravdano. Negde od polovine prošlog veka, evidentna je ekspanzija naučnih radova posvećenih definisanju, klasifikaciji, epidemiologiji, etiologiji, proceni i tretmanu poremećaja ponašanja. Ova knjiga predstavlja obuhvatan pregled i sintezu najvažnijih dostiguća na polju proučavanja poremećaja ponašanja. Napravljen je pažljiv izbor najuticajnijih teorijskih konceptualizacija i najznačajnijih empirijskih studija koji su dopunjeni praktičnim i istraživačkim iskustvima autora. Knjiga je prevashodno zasnovana na naučnoj literaturi kao najrelevantnijem izvoru informacija o delotvornom tretmanu poremećaja ponašanja, ali je posebna pažnja posvećena implikacijama rezultata istraživanja......