Multižanrovska analiza narativa u cilju unapređenja obrazovnih politika

Pored potrebe da se javne politike temelje na relevantnim i pouzdanim podacima (OECD, 2007) ključno pitanje je na koji način se obezbeđuje da se kroz ove podatke čuje glas onih za čiju dobrobit se javne politike donose (Hoppe, 2011). Zahtev za participativnošću u donošenju, evaluiranju i reformulisanju obrazovnih politika, posebno je izražen zbog ostvarivanja pravednosti i inkluzivnosti kao globalno prioritetnih obrazovnopolitičkih ciljeva (European Comission, 2006; UNESCO; 2010). No, osigurati da se čuju glasovi marginalizovane grupe predstavlja izazov, a osigurati da dospeju na radar obrazovnih politika - još veći. Pored negativnog stava koji dovodi do isključivanja, segregacije i ignorisanja, posebno u slučaju Roma (Brown et al., 2015), migranata (Bartlett, 2015; Kovacs Cerovic, 2021), ali i drugih marginalizovanih grupa, deo problema predstavlja i metodologija prikupljanja podataka i organizovanja participacije. U ovom radu ćemo predstaviti multižanrovsku analizu narativa (MŽAN) (Daiute, 2013; Daiute & Kovacs Cerovic, 2017) kao metodologiju koja je posebno prilagođena dolaženju do i analiziranju mišljenja marginalizovanih grupa, ilustrujući je kroz prikaz glavnih nalaza tri studije u kojima smo je upotrebile.XXVI Nаučnа konferencijа „Pedаgoškа istrаživаnjа i školskа prаksа