Imenice pluralia tantum su fascinantna pojava, za koju se slavisti interesuju još od Braunove teze (1930), pa i ranije. Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, mnoge od ovih imenica su defektne jer, iako su brojive, nemaju jedninu. Drugo, dok defektne imenice obično uključuju sporadične praznine u promeni (kao što je to, po jezičkom osećanju mnogih govornika, slučaj sa genitivom množine ruske imenice *mečt), klase imenica pluralia tantum često su – bar delimično – semantički predvidljive (tj. ove imenice su podložne „uopštavanjima srednje veličine”, Koenig 1999). Međutim, ova predvidljivost je ograničena: up. u ruskom imenicu binokl ‘dvogled’, koja ima standardnu promenu, sa imenicom sani ‘sanke’, koja je imenica plurale tantum. Treće...