Žene preduzetnice Srbije u vreme pandemije virusa korona

U ovom tekstu se analizira situacija funkcionisanja malih ženskih preduzetničkih firmi u Srbiji u kontekstu mera za suzbijanje zaraze u pandemiji kovida 19, kao i perspektive nastavka njihovog rada u bližoj budućnosti. Analizira se globalni kontekst rastuće nejednakosti, jer ni zaraza, ni mere protiv nje, ne pogađaju podjednako žene i muškarce. Radna mesta na kojima su zaposlene žena su više pogođena ekonomskim efektima pandemijske krize, zbog već od ranije postojeće rodne nejednakosti, natprosečnog udela ženske zaposlenosti u krizom najugroženijim sektorima, porasta tereta neplaćenog staranja, kao i nesrazmernog uticaj krize na žensko preduzetništvo, uključujući pre svega, mikropreduzeća u vlasništvu žena. Glavni deo rada posvećen je studiji slučajeva poslovanja preduzetnica sa konkretnim primerima dobijanja podrške od različitih domaćih i inostranih aktera. Predstavlja se i komparativno longitudinalno istraživanje urađeno 2018. i 2020. godine poslovanja preduzetnica u Čačku, njihovih perspektiva i nastavka poslovanja. One su iz faze čekanja da nešto prođe (vanredna situacija, mere, pandemija), zahvaljujući svojoj preduzimljivosti, ali i podršci sa insitucionalne i privatne strane, ušle u fazu prilagođavanja funkcionisanja u novim uslovima. Navode se stavovi Deklaracije ženske "Platforme za razvoj Srbije", kojom se ukazuje na neophodnost primene rodno senzitivnih politika podrške ženama preduzetnicama, kao važnim privrednim subjektima Srbije. Predstavljene su konkretne mere finansijske podrške Vlade malom i srednjem preduzetništvu u Srbiji. Rad je zaključen navođenjem mogućih inicijativa iz "kuće ideja" Mekinsi global instituta, da bi odgovor na krizu trebalo da budu globalno dizajnirane mere za podržavanje rodnog pariteta i rodnog diverziteta u domenu ekonomskih odnosa