Efekat imidazolinskih agonista na ćelije tumora pankreasa in vitro

Prema izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije rak predstavlja drugi vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta sa oko 14 miliona novih slučajeva godišnje i 8 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa rakom. Karcinom pankreasa predstavlja sedmi u svetu uzrok smrti kod obolelih od neke vrste kancera i procenjeno je da predstavlja dvanaesti najčešći kancer kod muškaraca i jedanaesti po redu najčešći kancer kod ţena. Karakteriše ga petogodišnja stopa preţivljavanja od samo 6% i kasna dijagnoza uz prisustvo metastatskih bolesti. Postoji veliki nesklad u relativnoj uspešnosti i efikasnosti terapijskih pristupa, te adekvatna terapija ne postoji. Uz ograničen uspeh dosadašnjih terapijskih postupaka javlja se i problem vremena potrebnog za pronalazak novih lekova i njihovo kliničko istraţivanje. Prenamena lekova predstavlja potencijalno rešenje i podrazumeva upotrebu lekova već odobrenih od strane FDA za neku drugu, uglavom ne-onkološku bolest. Mi smo zato ispitali dejstva antihipertenziva rilmenidina i klonidina upravo na ćelijskim linijama raka pankreasa. Smatra se da je delovanje ovih lekova povezano sa njihovim vezivanjem za I1-IR receptor Nišharin. Kako je dokazana tumor-supresivna uloga ovog proteina u kanceru dojke, ispitivali smo njegovu ekspresiju u ćelijama raka pankreasa, a dalje i dejstvo rilmenidina i klonidina