Teorijski pristup aktivnim merama tržišta rada i praksa EU

Teorijski posmatrano, aktivne mere, kao instrument politike tržišta rada, uvedene su sa ciljem da se unapredi verovatnoća zapošljavanja učesnika na tržištu rada, bilo kratkoročno ili dugoročno, a takođe i da se podstakne tražnja za radom. U zavisnosti od toga, aktivne mere dobijaju različite modalitete od privremenog zapošljavanja kroz javne radove i direktnu finansijsku podršku za otvaranje novih radnih mesta do različitih vrsta dodatnog obrazovanja i obuka. Šire posmatrano, uz aktivne mere, deo aktivne politike tržišta rada su i usluge zapošljavanja koje doprinose promociji efikasnosti tržišta rada i spajanju ponude i tražnje. Aktivne mere predstavljaju način da se svetske ekonomije nose sa strukturnom nezaposlenošću ili sa nezaposlenošću koja se javlja usled promena poslovnih ciklusa ili ekonomskih kriza. Sam naziv ovih mera odvaja ih od pasivnih mera na tržištu rada koje korisnicima omogućuju primanje novčanih naknada, u paketima koji su deo mreže socijalne podrške nezaposlenim licima, ili prevremeno penzionisanje. U ovom radu je predstavljena evolucija mera aktivne politike tržišta rada, počevši od 1960ih godina, kada su one uvedene na tržišta rada nekih evropskih zemalja, do današnjih dana.U radu su takođe predstavljena i iskustva Srbije sa uvođenjem ovog oblika podrške učesnicima na tržištu rada. Srbija je tek u prvoj dekadi 21. stoljeća posvetila veću pažnju aktivnom učešću na tržištu rada, što koincidira sa intenziviranjem procesa transformacije nacionalne ekonomije