Implantatima retinirane mobilne nadoknade

Usled gubitka zuba dolazi do nastanka funkcionalnih, morfoloških, estetskih i psihosocijalnih promena kod pacijenata zbog čega se oni odlučuju da potraže pomoć svog stomatologa. Problem bezubosti se godinama rešavao primenom totalnih zubnih proteza ali je to praćeno nizom nedostataka – smanjenje retencije i stabilizacije usled atrofije alveolarnog grebena, nemogućost adaptacije pacijenta na protezu iz fizičkih ili emotivnih razloga itd. Razvitkom oralne implantologije pojavila su se nova terapijska rešenja i mogućnost rehabilitacije bezubih pacijenata fiksnim nadoknadama na implantatima ali u slučajevima izrazite atrofije ili deformiteta alveolarnih grebena takve nadoknade ne mogu da zadovolje bez primene dodatnih hirurških intervencija, a neretko pacijenti nisu u finansijskoj mogućnosti da ih sebi priušte pa se mobilne nadoknade retinirane implantatima nameću kao zadovoljavajuće terapijsko rešenje. Nakon preimplantacijske pripreme i hirurškog dela terapije sledi izrada nadoknade po svim principima kao i za klasičnu zubnu protezu uz nekoliko specifičnosti. U zavisnosti od retencionog sistema, pritisak može da se prenosi na alveolarni greben implantatno (prečke), alveolarno (magneti, lokatori, kugličasti atečmeni, dvostruke krune) i mešovito (prečke) u cilju rasterećenja implantata i periimplantne kosti. Izradom ovakve nadoknade se postižu odlični estetski rezultati, poboljšanje funkcije govora i žvakanja, povećanje retencije i stabilizacije nadoknade, lako održavanje higijene, lako unošenje i iznošenje dok je cena niža od terapije fiksnim nadoknadama što ove nadoknade čini sve popularnijim i pristupačnijim sredstvom u terapiji bezubosti