Mikotoksini u hrani za životinje - rizik po zdravlje ljudi

Mikotoksini su toksične supstance koje mogu biti prisutne u velikom broju hraniva i namirnica. Mikotoksini ispoljavaju veoma širok spektar negativnih efekata koji se, pored patomorfoloških alteracija na različitim organima ispoljavaju i kao imunomodulatorni, teratogeni, mutageni i karcinogeni efekti. Za supstance takvog tipa ne postoje granice ispod kojih ne ispoljavaju svoje negativne efekte, pa se može zaključiti da se ne mogu odrediti ni dnevne tolerantne količine. Usaglašavanje unutar EU, ali i dragih zemalja, neophodno je kako bi se osiguralo jedinstveno tržište uz trajan princip proporcionalnosti. Generalno, maksimalno dozvoljene količine kontaminenata zasnovane su na kompromisu između zaštite konzumenata i ublažavanja ograničavanja trgovine. Ranim, odnosno pravovremenim utvrđivanjem prisustva mikotoksina u hrani i posledičnim isključivanjem kontaminirane hrane iz upotrebe mogu da se ublaže negativni efekti (Sinovec i sar., 2000). Zato, u proizvodnim uslovima mora da se praktikuje stalni i višestepeni monitoring higijenske ispravnosti hrane u cilju brzog i efikasnog reagovanja, kao za sada jedinog načina uspešne prevencije štetnih efekata mikotoksina. Kontrola gotovih proizvoda i provera saobraznosti neophodno je povezana sa uspostavljanjem sistema akreditovanih (reference) laboratorija, koji se zasniva na zvaničnom potvrđivanju (Stašić, 1993) da je laboratorija kompetentna za specifična ispitivanja ili specifične vrste ispitivanja (Đorđević, 1993). Akreditacijom nacionalnih referentnih laboratorija kroz Sistem akreditovanih laboratorija ušli bismo u Evropsku asocijaciju akreditovanih laboratorija, odnosno priključili bismo se zemljama sa razvijenim stočarstvom. Opremljenost laboratorija, čak i onih koje bi po svojoj nomenklaturi to morale da budu, je na vrlo niskom nivou. U našoj zemlji postoji opravdana potreba za intervencijom države u formiranju referentnih laboratorija u smislu kadrovske i tehničke opremljenosti kao preduslova za permanentniju i rigorozniju kontrolu kvaliteta hrane (Ševković i sar., 1995)