Upravljanje tržišnim rizicima u finansijskim institucijama se prevashodno zasniva na proceni parametra „vrednost pod rizikom“ (VaR). Za ovakvu praksu je, u najvećoj meri, zaslužna bazelska regulativa koja kreira smernice i preporuke u oblasti upravljanja rizicima, a koje centralne banke većine razvijenih zemalja slede. Pa ipak, svetska finansijska kriza dovela je u pitanje adekvatnost ove mere da predvidi ekstremno rizične događaje, a samim tim i njenu dalju upotrebu u regulatorne svrhe. Kao rešenje nameće se upotreba uslovnog gubitka, relativno nove mere, koja procenjuje očekivani gubitak iznad VaR-a. Sa tim u vezi je i osnovni cilj ove doktorske disertacije, a to je da obezbedi metodologiju za upravljanje tržišnim rizicima zasnovanu na u...