Izgradnja mini hidroelektrana u Srbiji: povećanje ekološke zaduženosti ili razvoj?

Pitanje koje u poslednje vreme zaokuplja veliku pažnju stručne i šire javnosti predstavlja korišćenje hidroenergije kao održivog izvora. Povećanje udela potrošnje energije iz obnovljivih izvora je postalo prioritet energetske politike u zemljama širom Evrope. Imajući u vidu da Srbija nije uspela da iskoristi veći deo svog hidropotencijala, preduzimaju se napori kako bi se povećala proizvodnja energije izgradnjom mini hidroelektrana. Međutim, moguća realizacija većeg broja projekata je dovedena u pitanje, budući da je izgradnja predviđena u zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima. Pored uglavnom pozitivnih ekonomskih efekata u korist investitora, mini hidroelektrane neminovno prate negativni ekološki uticaji na lokalnom i regionalnom nivou. I dok potencijalni investitori nastoje da ostvare profitabilnost na štetu prirode i društva, sve više jača svest ljudi o potrebi očuvanja prirodnog potencijala zemlje. Postoji opravdana bojazan da će insistiranje na ispunjenju uslova Evropske unije o povećanju udela energije iz obnovljivih izvora dovesti iscrpljivanja ostalih prirodnih resursa kojih će kasnije biti teško ili čak nemoguće regenerisati