Definisanje populizma: problemi i izazovi

Osnovni cilj ovog rada je da prikaže problematiku definisanja pojma populizma u stručnoj literaturi. Dok je u svakodnevnoj upotrebi ovaj pojam vrlo fluidan i neodređen, često korišćen kao sinonim za demagogiju i oportunizam, stručna literatura se već više od dve decenije bavi dublјim određivanjem kako ovog pojma tako i njegovih klјučnih elemenata. Oslanjajući se pre svega na radove Kas Mudea i Jan Verner Milera, ovaj članak polazi od njihove definicije populizma, koja podrazumeva postojanje dveju homogenih grupa: naroda i elite, njihov antagonistički odnos, kao i primat narodne volјe. U drugom delu rada razmatraju se odlike populizma koje proizilaze iz date definicije i koje ukazuju na to šta populizam jeste, odnosno šta populizam nije. Konačno, u trećem delu se daje osvrt na šira objašnjenja i uzroke jačanja populizma u Evropi i SAD tokom poslednje dve decenije. Dok jedne škole mišljenja uspon populizma povezuje s padom i izazovima liberalne demokratije s kojima se ova poslednjih decenija suočava, druge objašnjenja nalaze u strukturnim uzrocima, kraju hladnog rata, specifičnom pravcu razvoja medija, ulozi obrazovanja, ili u otuđenju političkih klasa od građana