Privlačenje i zadržavanje visokoobrazovanih: dva primera imigracionih politika

Omogućavanje povoljnijih uslova za useljavanje i cirkulaciju najobrazovanijih struktura stranog stanovništva ubrzano postaje jedan je od najvažnijih ciljeva imigracionih politika ekonomski razvijenih zemalja, jer raspoloživost ljudskog kapitala predstavlja osnovni preduslov kontinuiranog ekonomskog razvitka svake zemlje. Stoga, cilj rada je razmatranje dva uspešna primera (SAD i Kanada) različitih pravnih rešenja imigracionih politika za privlačenje i zadržavanje stručnih i visokoobrazovanih osoba. Njihove osnove ugrađuju u javne politike prema imigrantima većine zemalja, kako tradicionalno imigracionih, tako i zemalja koje iz emigracionih prerastaju u imigracione. SAD i Kanada su izabrane i zato što su tokom 1990-ih imale relativno jednostavne i brze procedure odobravanja useljeničkih viza, što je značajnom broju naših visokoobrazovanih građana omogućilo da emigrira u te dve države nakon raspada bivše Jugoslavije. Imigracija u SAD bazira se na sistemu preferencijala, i značajno se oslanja na odabir imigranata na osnovu potreba na tržištu rada. Primer Kanade pokazuje kako se kroz efikasan razvitak u relativno kratkom vremenskom periodu usavršio imigracioni sistem putem bodovanja, odnosno ocenjivanja potencijala ljudskog kapitala kao osnovnog preduslova u selekciji potencijalnih imigranata. Ujedno, brzim razvitkom politike multikulturalizma stvorene su i mogućnosti za uspešnu dugoročnu integraciju