Деконструкција и медијалност

Medien scheinen kein Thema für die Philosophie zu sein: die Medientheorie hat sich als Forschungsfeld zwischen den Disziplinen etabliert und für die Philosophie diagnostizierte Derrida die Exklusion der Schrift als Medium par excellence. In einer genauen rekonstruktiven Lektüre der frühen Arbeiten Derridas wird eine gegenständliche und eine reflexive Dimension der Dekonstruktion herausgearbeitet und gezeigt, dass Derrida in seinen Überlegungen zum schriftlichen Zeichen immer nach den konstitutiven Momenten fragt, die nicht nur eine bestimmte Theorie ermöglichen, sondern ihr auch voraus gehen. Diese reflexive Dimension im Denken Derridas verweist auf eine Ebene der Medialität, die für medienphilosophische Ansätze fruchtbar gemacht werden kann.Медији, чини се, нису предмет филозофије: теорија медија своје мјесто нашла је међу научним дисциплинама, а у филозофији Дерида утврђује ексклузивност писма као медија пар екселанс. Пажљивијим реконструктивним ишчитавањем Деридиних ранијих дјела издваја се предметна и рефлексивна димензија деконструкције и показује да Дерида, у својим промишљањима о писаном знаку, увијек поставља питање конститутивних момената који како омогућују, тако и претходе одређеној теорији. Поменута рефлексивна димензија упућује на онај ниво медијалности који за филозофско-медијски приступ може бити од користи