Један модел поетске философије амбивалентног (Лица и наличја света у књижевном делу за децу Бранка Ћопића)

This paper discusses ambivalence humor and parody, to be the most important qualities of a literary work by Branko Ćopić. Although its roots can be sought on different sides, here they are found in the mythical conception of the binary structure of world and folk philosophy. The ambivalent principle includes the characterisation of certain literary characters, their attitude towards themselves and others, and to the world in which they live. Also, the ambivalence may be present in some literary genres (fairy tale, belief narrative genres, legend, epic poem, a curse, a blessing, a proverb). Ćopić’s relationship to time (day/ night, past/ present, history/ legend) and space, supernatural beings, life and death, reality and fiction, is also subject to an ambivalent vision. In this sense, this feature is not just an emotional layer or the ambivalent reaction of the reader, rather deep currents, the internal structure of Branko Ćopić’s literary works.У раду се разматра једна од, са становишта читалачке и критичке рецепције, најочигледнијих одлика Ћопићевог књижевног дела. Основно упориште његовог односа према феноменологији амбивалентног проналази се у митској концепцији бинарног устројства света и фолклорној философији, а уочава се у карактеризацији ликова, у њиховом односу према себи и свету који их окружује, у начину структурног уобличавања појединих жанрова и њиховој семантици (бајка, предање, епска песма, клетва, благослов, пословица), у односу према времену (дан/ноћ, прошлост/садашњост, историја/легенда) и простору, натприродним бићима, животу и смрти, стварности и фикцији... Како амбивалентност обухвата и идејни аспект, и емоционални слој, и структуру књижевног дела, у овом раду посматра се као један од, уз хумор и пародију, кључних поетичких елемената и уметничких поступака у литерарном свету Бранка Ћопића