EKONOMSKA NEJEDNAKOST ZEMALJA EVROPSKE UNIJE

Globalna ekonomska kriza je otkrila strukturne slabosti privreda i nedostatke ekonomskih politika razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, uključujući zemlje centralne, istocne i jugoistocne Evrope koje su registrovale dubok realni pad BDP u 2009. nakon prethodnog višegodišnjegprivrednog rasta u proseku između 5% i 6%. Kod mnogih zemalja u razvoju je smanjena kupovna moć plata i penzija i investicioni kapacitet. U takvoj ekonomskoj situaciji zemlje ovog regiona su zatražile stranu finansijsku pomoć, budući da budžetski resursi i raspoloživipriliv stranog kapitala nisu mogli da ublaže krizu. Pri tome, mnoge zemlje su antikrizniprogram primenile sa zakašnjenjem, a neke zemlje su pružile pomoćprivredi i stanovništvu brzo i koordinirano. MMF i EU su program krizne pomoćipružale svojim clanicama u skladu sa utvrđenim kriterijumima. Ekonomska nejednakost i kriza imaju međusobno povratno dejstvo. Sa jedne strane visoka stopa nejednakosti može biti posledica delovanja negativnih ekonomskih faktora, dok sa druge produbljuje i produžava krizu u kojoj se država nalazi. Razlog za to je što nejednaka društva ne mogu istovremeno biti i efikasna, a njihove ekonomije stabilne i održive na duži vremenski period. Isto se odnosi i na društva u kojima se one stvaraju. Negativne ekonomske posledice nejednakosti se mogu prve uociti