Biosorption of Mn 2+ ions from aqueous solutions

U ovom radu je upoređena efikasnost različitih biosorbenata u procesu uklanjanja jona Mn2+ iz vodenih rastvora. Efekat inicijalne koncentracije jona Mn2+ na sorbovanu količinu je ispitan primenom sledećih sprašenih materijala: kompost rečne korovske biljke (KB), žarenih goveđih kostiju (ŽK), ljuštura školjki (LJŠ) i pepela pirinčane pleve (PPP). Sorbovane količine Mn2+ su rasle sa porastom polazne koncentracije, a maksimalni kapaciteti biosorbenata određeni konstruisanjem sorpcionih izotermi, rasli su u nizu: PPP<KB<LJŠ<<ŽK. Pad ravnotežnih pH vrednosti rastvora nakon sorpcije ukazuje na to da je specifična sorpcija (hemisorpcija) jona Mn2+ jedan od mehanizama njegovog vezivanja za površinu ispitivanih materijala. Diskutovana je veza između hemijskog sastava biosorbenata i njihovog sorpcionog afiniteta. Kapacitet najefikasnijeg sorbenta ŽK je iznosio 0.53 mmol/g (29.1 mg/g). Rezultati ukazuju na potencijal biosorpcije u imobilizaciji Mn2+ jona, koji je značajan polutant i kao teški metal i kao radioaktivni gama emiter 54Mn.In this study, the efficacy of various biosorbents in the process of Mn2+ ions removal from aqueous solutions was compared. The effect of the initial concentration of Mn2+ ions on the sorbed amount was examined by applying the following powdered materials: river weeds compost (KB), annealed bovine bone (ŽK), seashells (LjŠ) and rice husks ash (PPP). Sorbed amounts of Mn2+ increased with the increase of its initial concentration, while the maximum sorption capacities, determined by constructing sorption isotherms, followed the sequence: PPP<KB<LJŠ<