Ekonometrijska analiza premije zarada javnog sektora u Srbiji u uslovima fiskalne konsolidacije

U 2014. godini, fiskalni deficit u Republici Srbiji iznosio je 6,6% bruto društvenog proizvoda (BDP) i bio je među najvišim u Evropi. Reagujući na deficit, Vlada Srbije je, krajem 2014. godine donela mere fiskalne konsolidacije koje su, između ostalog, uključivale i smanjivanje zarada u javnom sektoru u iznosu od 10% za zarade više od 25.000 dinara. Osnovni cilj ove disertacije bio je da se detaljno ispitaju efekti fiskalne konsolidacije na premiju zarada javnog sektora (razliku u zaradama između javnog i privatnog sektora kada statistički kontrolišemo efekte ostalih relevantnih varijabli), ali i efekti koje je fiskalna konsolidacija imala na ostale ishode na tržištu rada. S tim u vezi, u ovoj disertaciji detaljno su prikazani ekonometrijski metodi kojima se ocenjuje premija zarada javnog sektora, ali i metode koje možemo da koristimo da ocenimo efekte fiskalne konsolidacije na promenu premije. Korišćena je najpre Minserova jednačina zarada, u kojoj se premija zarada javnog sektora računa kao koeficijent uz veštačku promenljivu koja označava rad u javnom sektoru. Nakon toga, premija zarada javnog sektora ocenjena je uz pomoć Blajnder-Ohaka dekompozicije, u okviru koje se ukupna razlika u zaradama između sektora razdvaja na objašnjeni i neobjašnjeni deo. Objašnjeni deo se duguje različitim karakteristikama radnika u javnom i privatnom sektoru (različiti nivoi obrazovanja, radno iskustvo itd.), dok se neobjašnjeni deo duguje razlikama u uslovnim zaradama za te karakteristike na tržištu rada i kao takav predstavlja još jednu ocenu premije zarada javnog sektora. Premija zarada javnog sektora zatim je ocenjena i drugim metodama dekompozicije. Kod JMP dekompozicije, ukupna razlika u zaradama deli se na tri komponente: razliku u karakteristikama (Q), razliku u cenama (P), koja predstavlja ocenu premije zarada javnog sektora, i razliku u neopaženim karakteristikama i cenama (U), a koja se procenjuje na osnovu razlika u distribuciji reziduala dva sektora. U okviru Nopo dekompozicije, najpre se određuje deo uzorka u kojem su radnici u dva sektora uporedivi iz perspektive karakteristika na tržištu rada, a zatim se u okviru uporedivog dela uzorka razlika u zaradama deli na deo koji se duguje razlikama u karakteristikama i deo koji predstavlja premiju zarada javnog sektora. Konačno, Njuman-Ohaka dekompozicija uzima u obzir Hekmanovu ideju da radnici ne biraju (nisu izabrani u) javni ili privatni sektor na slučaj, usled čega su ocene koeficijenata u Minserovo regresiji i Blajnder-Ohaka dekompoziciji pristrasne. Ocenjujući selekciju u javni sektor zajedno sa jednačinom zarada ocene koeficijenta postaju nepristrasne. Da bismo ocenili premiju zarada javnog sektora na različitim nivoima distribucije zarada korišćene su i metode uslovne kvantilne regresije. Dodatno, koristimo strukturu rotirajućeg panela Ankete o radnoj snazi da 1) direktno proverimo hipotezu o tome da je fiskalna konsolidacija uticala na smanjivanje zarada javnog sektora i 2) da ocenimo efekte fiskalne konsolidacije na tranzicije na tržištu rada. Konačno, koristimo metode kointegracione analize i vektorskog autoregresionog modela da ispitamo dugoročnu povezanost zarada u dva sektora. Istraživanje u okviru disertacije pokušava da potvrdi ili opovrgne četiri hipoteze. Prvom hipotezom ispitujemo da li je fiskalna konsolidacija u Srbiji izazvala smanjenje premije zarada javnog sektora u Srbiji 2015. i 2016. godine, u odnosu na 2014. godinu. Prva hipoteza je, prema očekivanjima, potvrđena, jer je premija smanjena sa 17,3% u 2014. godini na 11,3% (11,1%) u 2015. (2016.) godini, a slični rezultati i zaključci dobijaju se primenom različitih metoda dekompozicije zarada. Direktno modeliranje predloženih mera smanjenja zarada kroz panel analizu pokazalo je da se fiskalna konsolidacija, u proseku, odvijala prema planu koji je donela Vlada Srbije i da je upravo fiskalna konsolidacija dovela do smanjenja premije zarada javnog sektora. Dodatno, u okviru ove hipoteze, posebna pažnja posvećena je podeli na sektor države (koji obuhvata sektore državne administracije, obrazovanja i zdravstva) i sektor javnih preduzeća. Pokazano je da je premija za rad u javnim preduzećima u Srbiji u 2014. godini bila značajno viša nego u sektoru države, za oko 3 procentna poena; i da je konsolidacija dodatno doprinela povećanju razlika u uslovnim prosečnim zaradama u dva sektora, (6,7% u 2015.; i 9,8% 2016. godini). Modeliranje predloženih mera smanjenja zarada u okviru panel analize ukazuje da je na povećanje razlika u zaradama između podsektora javnog sektora uticala različita saglasnost predloženih i realnih promena zarada u dva podsektora: dok je u sektoru države saglasnost bila potpuna, u sektoru javnih preduzeća ona je bila samo delimična. Primena metoda dekompozicije ukazuje na to da su nekorigovane razlike u zaradama između sektora izraženije od premije zarada, zbog toga što radnici u javnom sektoru imaju bolje karakteristike na tržištu rada (više nivoe obrazovanja, bolju strukturu zanimanja itd.), a slično važi i za radnike sektora države u odnosu na radnike javnih preduzeća. Metode dekompozicije ukazuju i da su osnovni uzroci premija zarada javnog sektora više uslovne zarade za više nivoe obrazovanja, duže radno iskustvo i za pojedina zanimanja, dok su više ceteris paribus zarade u javnim preduzećima, u odnosu na sektor države, posledica faktora koje ne možemo da opazimo u podacima. Rezultati kvantilne regresije ukazuju da je premija zarada javnog sektora u Srbiji u 2014. godini bila različita na različitim nivoima distribucije zarada. Premija je bila najviša na najnižim zaradama (21% na 10. percentilu), statistički značajno niža na nivou medijane (16,9%), i najniža na najvišim zaradama (12,4%). Usled ovih razlika i izuzimanja zarada nižih od 25.000 dinara iz fiskalne konsolidacije, u okviru druge hipoteze ispitujemo da li je smanjivanje premije javnog sektora 2015. i 2016. godine bilo je različito na različitim nivoima distribucije zarada. I ova hipoteza je potvrđena: rezultati kvantilne regresije ukazuju na to da na niskim nivoima zarada promene premije nisu bile statistički značajne, dok su promene od 30. percentila pa do kraja distribucije zarada, značajne i pri tome više izražene na vrhu nego na sredini distribucije zarada. I u okviru ove hipoteze razmatrali smo različite efekte na podsektore javnog sektora: sektor države i sektor javnih preduzeća. Analiza ukazuje na dva važna nalaza. Prvo, rezultati iz 2014. godine ukazuju da u sektoru države, u odnosu na privatni sektor, postoji teorijski očekivan obrazac premije zarada: visoka premija na dnu i niska premija na vrhu distribucije zarada, dok se kod javnih preduzeća premija zarada u odnosu na privatni sektor ne razlikuje u zavisnosti od nivoa u distribuciji zarada. Usled ovog trenda, počevši od medijane pa do najviših zarada, premija je viša za sektor javnih preduzeća nego za sektor države. Drugo, između 2014. i 2015 godine smanjenje premije zarada u sektoru države bilo je značajno na svim nivoima distribucije zarada (osim na 10. percentilu), dok je u sektoru javnih preduzeća smanjenje premije bilo značajno samo kod visokih zarada. Uz to, intenzitet promena bio je značajno viši u sektoru države nego u sektoru javnih preduzeća na svim nivoima distribucije zarada. Ovi rezultati, zajedno sa rezultatima u okviru prethodne hipoteze ukazuju na to da su mehanizmi i faktori koji utiču na formiranje zarada i mogućnosti reagovanja u situaciji fiskalne konsolidacije javnih preduzeća i sektora države različiti. U okviru treće hipoteze pretpostavili smo da će fiskalna konsolidacija izazvati i strukturne efekte na tržištu rada. Prema ovoj hipotezi, javni sektor, usled smanjivanja zarada, postaje manje korisna opcija radnicima, koji mogu da odluče da, umesto rada u javnom sektoru, rade u privatnom sektoru, ili da se povuku u neaktivnost. Direktno ispitivanje efekata smanjivanja zarada kroz panel analizu ukazalo je na to da ova hipoteza nije potvrđena, te da efekti fiskalne konsolidacije nisu povećali verovatnoću tranzicije radnika u privatni sektor ili neaktivnost. Konačno, u okviru četvrte hipoteze ispitivali smo da li je smanjivanje zarada u javnom sektoru, kao posledica fiskalne konsolidacije, uticalo je i na smanjivanje zarada u privatnom sektoru. Ispitivanje dugoročne povezanosti između zarada u sektoru države i sektoru prerađivačke industrije, kao reprezentativnih sektora javnog i privatnog sektora ukazalo je na to da su zarade u dva sektora kointegrisane, tj. da između njih postoji dugoročna ravnotežna veza. Ipak, ispitivanje u okviru VAR modela i modela sa korekcijom ravnotežne greške ukazuje na to da zarade u sektoru prerađivačke industrije utiču na zarade u sektoru države, dok obrnuto ne važi. Drugim rečima, četvrta hipoteza nije potvrđena: fiskalna konsolidacija nije uticala na zarade u privatnom sektoru, jer one nisu pod uticajem niti kratkoročnih niti dugoročnih promena zarada u javnom sektoru