The Odyssey and allegorical interpretations: an Odyssey of trials

Рад је подијељен у два дијела. У општем дијелу обрађују се проблеми везани засам концепт „алегоријског“ и за разнородност онога што се у савременом истраживањупрепознаје као алегореза. Истичу се занемарене димензије тог феномена и критичкисе приказују плодови досадашњих истраживања историје алегоријских тумачења одспорних зачетака до византијских хомерских коментара. Потом се даје приказистакнутих термина којима се алегоријско у изворним текстовима означава. Налази уопштем дијелу усмјеравају анализу алегорезе Одисеје у другом дијелу студије ирасвјетљавају њен значај за дату проблемску област у ширем смислу. Посебни дио рада посвећен је алегорези Одисејевих лутања као срцу епа које јепризвало алегорезу. Анализом су обухваћена експлицитна тумачења епа или његовихрелевантних сегмената, која налазимо у античким и византијским изворима (до XII в.).Указује се на индивидуалне одлике тумача, контекст коме тумачења припадају, односпрема тексту који интерпретирају, рјечник који користе, значења која у хомерскимријечима перципирају. Тиме су алегоријска читања Одисеје по први пут сабрана исагледана као проблем за себе, одвојено од другог хомерског материјала, особито усвјетлу чињенице да божански ликови, који су доминанта античке алегорезе, непредстављају главнину амблематичних сцена епа. Анализа идентификује слојеве алегорезе формиране под различитимутицајима, међу којима је у претходном истраживању највише занемарен илипогрешно тумачен утицај промишљања уз Одисеју. Истакнуте су значајне разлике уприступу и схватању спјева и алегоријског у њему међу тумачима који се махомкористе истим егзегетским изворима или се ослањају на исту егзегетску традицију, алито не чине на исти начин. Сачињен је и својеврсни алегоријски тезаурус одисеје,односно издвојени су хомерски појмови или изрази за упечатљиву слику с тог лутања,којима се обрађена алегореза бави, и уз њих су наведена појашњења или разрјешењаиз припадајућих тумачења. Она су по правилу веома прегнантна импликацијамазначајним за различита философска становишта, те за историју идеја и културнуисторију уопште.The study is divided into two sections. The general section is devoted to problemsconcerning the concept of "allegorical" and heterogeneity of examples which get identified asallegoresis in contemporary research. The neglected dimensions of this phenomenon arediscussed, followed by a critical review of findings that paint the history of allegoresis inmodern research, from the contentious origins to the Byzantine Homeric commentaries. Thegeneral picture is then further substantiated by an analysis of prominent terms used in sourcetexts to denote the meaning the interpreters seek. The inquiry in this section determines theway answers are pursued in the second part of the study. The specific section is dedicated to allegoresis of Odysseus’ wanderings, which areessential for the allegorical reception of the poem. The analysis considers explicitinterpretations of the epic or its relevant segments found in ancient and Byzantine sources(up until XII century). It takes into account their individual characteristics, the context inwhich they occurred, the attitude towards the text which is interpreted, vocabulary they use,the perceived meaning of Homeric words. Thus the allegorical readings of the Odyssey are forthe first time gathered together and viewed as a problem in itself, separate from otherHomeric material, especially in light of the fact that the divine characters, which are dominantin ancient allegoresis, are not emblematic for many scenes of this poem. The analysis identifies layers in allegoresis which were formed under variousinfluences. Among those most neglected or misrepresented influences are contemplationswhich use an Odyssean paradigm as a means of expression. The examination also points tosignificant differences in approach and understanding of the poem and allegorical within it,among interpreters who mostly use the same exegetical sources or line of argument, but doso in a different way. Relevance of the findings in view of the general picture given in theintroductory section is made evident. On the basis of included sources a kind of allegoricalthesaurus of Odysseus’ wanderings is assembled. The Homeric phrases which are treated inallegoresis are noted and cited together with elucidation or parallels of these phrases givenin relevant interpretations. They are usually quite abounding in implications significant for anumber of philosophical teachings, as well as for the history of ideas and cultural history ingeneral