Prije razvoja računala složenost algoritama nije bila važna te ni nije postojala kao grana matematike budući da su algoritmi morali biti provedeni ručno, "na papiru". Faktorizacija nije imala nikakvu praktičnu važnost te su se njome obično bavili matematičari iz radoznalosti, a oni malo bolji su pokušavali implementirati nove ideje i pronaći nove algoritme za faktorizaciju, te su tako i nastali algoritmi poput Fermatove faktorizacije ili Eulerovog algoritma. Razvojem računala i teorije složenosti algoritama te zbog važnosti faktorizacije u kriptografiji, složenost algoritama za faktorizaciju velikih brojeva je postala vrlo bitan faktor što je rezultiralo pojavom niza novih brzih algoritama. Mnogi od tih algoritama imaju temelje u starijim al...