Ulja biljnog porekla u ishrani ciprinidnih vrsta riba

Meso ciprinidnih vrsta riba predstavlja značajan izvor proteina, masti, vitamina i minerala u ishrani ljudi. Masti ovih ribljih vrsta su bogate nezasićenim masnim kiselinama (USFA), kako mononezasićenom (MUFA), tako i polinezasićenim (PUFA) masnim kiselinama. Navedene grupe masnih kiselina imaju mnogobrojne povoljne efekte na održavanje fizioloških procesa u organizmu, pa samim tim i na očuvanje zdravlja ljudi. Hemijski sastav mesa ciprinidnih vrsta riba, kao i masnokisleinski sastav istog su pod uticajem brojnih faktora, među kojima je ishrana jedan od najznačajnijih. Glavni izvor masti u hrani za ribe je dugo bilo riblje ulje, ali je zbog drastičnog povećanja proizvodnje ribe iz akvakulture, njegova dalja upotreba u istoj meri postala neodrživa. U zavisnosti od vrste ribe, kao izvor masti se sve više koriste ulja biljnog porekla, kao delimična ili potpuna zamena za riblje ulje u kompletnoj hrani za ribe. Ovaj alternativni izvor masti može imati i negativnih efekata na ribe iz akvakulture, pre svega jer su ulja biljnog porekla siromašna ili su potpuno bez n-3 visoko nezasićenih masnih kiselina (n-3 HUFA), dok je riblje ulje poznato kao jako dobar izvor pomenutih masnih kiselina. Ovaj problem je slabije izražen kod ciprinidnih vrsta riba, koje su omnivori ili herbivori i prema rezultatima dosadašnjih istraživanja imaju veće potrebe za n-6 nego za n-3 masnim kiselinama za optimalan rast i održavanje bitnih fizioloških funkcija. Biljna ulja koje se najčešće koriste u ishrani riba su sojino, laneno, ulje uljane repice, suncokretovo, palmino i druga ulja. Upotrebljavaju se u komercijalnim smešama za ishranu ciprinidnih vrsta riba, bez negativnog uticaja na proizvodne parametre, ali mogu nepovoljno uticati na masnokiselinski sastav mesa ovako hranjenih riba. Međutim, najveći broj istraživanja o zameni ribljeg ulja uljima biljnog porekla je izveden na salmonidnim vrstama riba, pa su poželjna dalja ispitivanja o uticaju različitih vrsta ulja biljnog porekla na hemijski i masnokiselinski sastav mesa, kao i na zdravstveno stanje ciprinida. Meso cipirinidnih vrsta je uglavnom pogodnog hemijskog i masnokiselinskog sastava i predstavlja važnu komponentu u zdravoj ishrani ljudi. Sve navedeno ukazuje na neophodnost istraživanja o daljem unapređenju kvaliteta mesa ciprinidnih vrsta riba upotrebom kompletnih smeša, kako bi se zadovoljile nutritivne potrebe ovih vrsta, povećala proizvodnja po jedinici površine, dobila riba kao finalni proizvod što boljeg kvaliteta i postigla dugoročna ekonomska održivost i zadovoljile potrebe potrošača. Pored toga, potrebno je kontinuirano vršiti promociju ribe gajene na ribnjacima Srbije kao nacionalog zdravog proizvoda poželjnog u svakodnevnoj ishrani ljudi