Mogućnost konzervacije i održivog korišćenja plemenitog raka astacus astacus u Srbiji

Dekapodni rakovi su ključna komponenta biodiverziteta reka, jezera i močvara u kojima žive. Imaju važnu ekološku ulogu u pravilnom funkcionisanju slatkovodnih ekosistema. U svetu, trećini do polovini populacija slatkovodnih rakova preti smanjenje brojnosti, čak i iščezavanje. Isto se dešava i sa autohtonim populacijama plemenitog raka (Astacus astacus) širom Evrope, a posledica je klimatskih promena, zagađenja, degradacije staništa i račije kuge. Ni populacije ove vrste u slatkovodnim ekosistemima Srbije nisu izostavljene. Situacija je prilično ozbiljna kada se ima u vidu da im je brojnost opala: više od 65% u poslednjih 50 godina. Inače, plemeniti rak je jedna od tri vrste autohtonih, dekapodnih rakova koji naseljavaju slatkovodne ekosisteme Srbije. Nekada brojne populacije, sada su ograničene na fragmentisana staništa. Za razliku od drugih evropskih zemalja, u Srbiji ne postoji kultura konzumiranja ove vrste u ishrani, ne uzgaja se u akvakulturi i shodno tome izostaje ekonomski značaj. Jedino je ribolovci koriste kao mamac za lov riba, pa je tom prilikom nekontrolisano prenose iz jednog vodenog ekosistema u drugi. Poznato je da rakovi imaju ekološku, ekonomsku i društvenu vrednost, pa je razumljivo povećano interesovanje širom sveta za njih i stanje njihovih populacija poslednjih godina. Shodno tome, veliki broj naučnih radova je objavljen u vezi strategije očuvanja, menadžmenta/upravljanja i održivog korišćenja populacija plemenitog raka. Mogućnost za eksploataciju i ekonomska vrednost, kao i rekreativna korist možda će uticati da se lokalno stanovništvo više pozabavi zaštitom ove vrste. Cilj ovog rada je da ukaže na potrebu za održivo korišćenje i očuvanje vrste plemenitog raka