Koncentracija metala u vodi i sedimentu reke Dunav

Voda je osnov opstanka živog sveta koji je u njoj i nastao. Dve trećine zemljine površine je pod vodom. Bez obzira na značaj vode na opstanak živog sveta ljudska vrsta prema vodi nema odgovarajući odnos. O tome govore podaci o zagađenju okeana, mora, vodotokova (reke, potoci) i jezera. Antropogeno zagađenje vode, dakle, poreklom od čoveka, javlja se kao posledica direktnog ili indirektnog ispuštanja zagađivača u vodu, bez adekvatnog postupka sa štetnim i opasnim jedinjenjima. Najčešći zagađivači vode posledica su otpadnih voda i voda koje dolaze sa površina zemlje (naročito obradivih površina). Zagađenost vode je blisko povezana za povećanim potrebama stanovništva za vodenim resursima. Povećane potrebe rastu sa porastom stanovništva, razvoja privrede i tehnologije. Veća potrošnja vode znači i veću količinu otpadnih voda. Dospevanjem u reke otpadne vode menjaju fizička (boja, miris, ukus, providnost), hemijska (sastav) i biološka svojstva (živi svet reka). Naša zemlja nema odgovarajuće propise za procenu kvaliteta sedimenta pa se, zbog toga, koriste standardi kvaliteta prema kanadskom zakonodavstvu, preporuke ICPDR-a (International Commission for the Protection of the Danube River ), a pojedini parametri se procenjuju korišćenjem holandske metodologije. Prema kanadskom zakonodavstvu definisane su dve vrednosti: niža vrednost ISQGs (Interim Sediment Quality Guideline) predstavlja privremene preporuke koje su dobijene teorijskim putem i iznad kojih je moguć uticaj na akvatične organizme, dok je druga, viša, vrednost PEL (Probable Effect Level), vrednost iznad koje je uticaj na akvatične organizme verovatan. Poređenjem sa kanadskim preporukama, sadržaj žive je prekoračen na skoro svim ispitanim lokalitetima, prema ISQG vrednosti. Viša PEL vrednost ukazuje na verovatno prisutne negativne toksične efekte na akvatične organizme i sedimente u dva ispitivana profila u Dunavu (profil A i profil B). Pojava žive u sedimentu je posledica ispuštanja industrijskih otpadnih voda (naročito iz pogona za proizvodnju hlora), upotrebe živinih pesticida za zaštitu semena, upotrebe živinih jedinjenja u upaljačima eksplozivnih sredstava (posledice ratnog konflikta 1999.godine) i upotreba žive u mernim uređajima (u toku razaranja industrijskih postrojenja za vreme konflikta 1999. godine uništen je deo ove merne opreme). Arsen je poznat po negativnim ekotoksičnim efektima, a negov sadržaj u sedimentu reke Dunav nije bio iznad ICPDR vrednosti. Sadržaj drugih teških metala, cinka, bakra, kadmijuma i olova (profil B) je bio u ispod vrednosti propisane ICPDR. Kako se sam proces zagađivanja vode teško može sprečiti, zaštita voda, prvenstveno, je usmerena na smanjenje uticaja, a u najboljem slučaju, potpuno uklanjanjanje uticaja teških metala. To se postiže kroz opšte ekološke (radne akcije, ekološki aktivizam) kao i specifične mere (obrazovanje, sredstva javnog informisanja). Najvažnije je utvrđivanje kvaliteta vode i mogućnosti vodotoka da primi otpadne vode, registovanje svih mogućih zagađivača (njihova lokacije i stepen zagađivanja), obavljanje stalnih kontrola otpadnih voda u blizini vodotokova, prečišćavanje otpadnih voda i izmeštanje industrije na mesta na kojima će zagađivanje biti minimalno