Održive mere za unapređenje gajenja reofilnih vrsta riba – preliminarni rezultati gajenja klena (squalius cephalus)

U jednom delu životnog ciklusa, posebno tokom ranih stadijuma razvoja većina reofilnih riba nastanjuje visoko produktivna obalska i lentična staništa reka. Ovakva staništa su često degradirana usled regulacije rečnih obala i toka reka kao i izgradnje brana. Nekada jedna od najrasprostranjenijih slatkovodnih ciprinida Evrope, klen (Squalius cephalus L.), tokom poslednje decenije pokazuje znake opadanja brojnosti u nekim rekama. Iako nema neku posebnu ekonomsku vrednost, ova riba je cenjena u sportskom ribolovu, ali pre svega ona je autohtona vrsta Evrope koja ukazuje na ekološki status reka, pa se njeno prisustvo u vodenim ekosistemima ne sme zanemariti. Osim mera za očuvanja prirodnih staništa, brojnost populacije riba se održava i poribljavanjem. Produkcija mlađi je relativno zahtevna faza u gajenju ove vrste riba, posebno u segmentu obezbeđivanja dovoljno kvalitetne hrane. U cilju smanjivanja cene ove faze gajenja od velikog značaja može biti primena održivih mera koje bi poboljšale iskoristljivost prirodnih resursa. Shodno tome, cilj ovog rada je bio da se istraži efikasnost održivih mera u gajenju mlađih uzrasnih kategorija klena (1+) radi poribljavanja prirodnih staništa. Istraživanje je obavljeno tokom 7 meseci, od aprila do oktobra 2014. godine u 8 identičnih eksperimentalnih ribnjačkih bazena Fakulteta za ribarstvo i zaštitu voda (Univerzitet Južna Bohemija), u okviru AQUAECXEL FP7 projekta, „Transnational Access - TNA“. Jezera veličine 0,08 ha su nasađena sa po 1250 jedinki jednogodišnje mlađi klena. Primenjena su dva tretmana, žute zamke za insekte i sveža biljna biomasa, u triplikatima i dve kontrole. Tokom trajanja eksperimenta, ni u jednom od jezera ribe nisu hranjene dodatnom hranom. Osnovni parametri vode su mereni jednom mesečno. Standardna dužina i masa tela riba je merena na početku i na kraju eksperimenta. Od parametara rasta riba, određivani su prirast, specifična stopa rasta (SGR) i kondicioni faktor (CF). Rezultati su pokazali da nije bilo stastističkih razlika u parametrima kvaliteta vode između tretmana i da su izmerene vrednosti bili u opsegu, koji je karakterističan za prirodna staništa juvenila klena. Na kraju eksperimenta (u oktobru) prosečna masa i dužina tela riba iz različitih tretmana su se značajno razlikovale (p<0.001), sa najvećim vrednostima u tretmanu sa žutim zamkama, osrednjim razlikama u tretmanu sa biljnom masom i najnižim u kontroli (35.78 ± 4.29 g, 29.74 ± 5.12 g, 26.40 ± 3.63 g i 130.7 ± 4.2 mm, 123.5 ± 5.8 mm, 116.8 ± 4.9 mm). Vrednosti prirasta riba su se takođe statistički veoma značajno razlikovale između tretmana (p<0.001), pri čemu je bolji prirast ostvaren u tretmanu sa žutim zamkama u odnosu na biljnu biomasu i kontrolu. Kod specifičnog prirasta riba nisu nađene značajne razlike između tretmana, ali su njihove vrednosti bile značajno veće od kontrole (p<0.001). Međutim, kondicioni faktor (FC) je pokazao statistički značajne više vrednosti u tretmanu sa žutim zamkama i kontroli u odnosu na tretman sa biljnom masom (p