Da li oksalati iz hrane za ribe biljnog porekla ometaju rast šarana, cyprinus carpio?

Jedan od najvažnijih izazova održivog razvoja u akvakulturi je održivo obezbeđenje hrane, koje zahteva upotrebu manje konvencionalnih sastojaka za hranu za ribe kao što su presovane pogače i uljarice. Neke od ovih sirovina imaju visok sadržaj oksalata, koji su poznati kao antinutricioni faktor za neke domaće životinje. Oksalat je proizvod metabolizma biljaka, ali se takođe pojavljuje u metabolizmu životinja. Zavisno od vrste biljaka oksalati se nakuplja: kao rastvorljiva so vezana za natrijum, kalijum ili amonijum; kao nerastvorljiva so vezana sa dvovalentnim jonima kalcijuma, magnezijuma ili gvožđa; i kao kombinacija oba navedena sliučaja. Negativni efekti oksalata kod sisara uključuju smanjenje raspoloživosti minerala iz hrane što izaziva njihov nedostatak, zatim formiranje kamenčića oksalata kalcijuma ili magnezijuma u bubregu i drugim tkivima, što rezultira artritisom ili simptomima gihta. Za nepreživare preporučen je maksimalni sadržaj od 0.5% u hrani. Hrana za ribe koja sadrži lišće, presovane pogače ili proizvode od pirinča može lako da dostigne ili pređe navedeni sadržaj oksalata, međutim, koliko je nama poznato, ova problematika nije do sada nikada bila ispitivana. Da bi se ispitali efekti na ribe, šarani (Cyprinus carpio) su hranjeni hranom koja sadrži oksalate u količinama od 0%, 0.5%, 1.5% i 2.5% tokom 8 nedelja. Sva hrana je bila redovno konzumirana, a preživljavanje riba je bilo 100%. Prirast ribe koja je hranjena hranama koje su sadržale oksalate je bio bolji nego u kontroli (0%), sa značajnim razlikama između tretmana 1.5% i 2.5% (p ≤ 0.05, Tab.1). Isto je važilo i za vrednosti SGR, MGR i PER (Tab.2). FCR je bio značajno niži za tretmane 1.5% i 2.5% u odnosu na kontrolu, dok u slučaju tretmana 0.5% to nije bio slučaj. PPV je bio viši za tretmane 1.5% i 2.5% u odnosu na tretmane sa nižim sadržajem oksalata. LPV je bio značajno viši u kontroli u odnosu na hrane sa 1.5% i 2.5% oksalata, dok za vrednosti EPV nije bilo razlike. Utvrđene su statistički značajne razlike u telesnom hemijskom sastavu eksperimentalnih riba: kontrola i tretman 0.5% su imali više lipida i energije, kao i niži sadržaj vlage i pepela u odnosu na tretmane 1.5% i 2.5%. Nije bilo razlike u proteinskom sastavu (Tab.3). Retencija kalcijuma, magnezijuma i fosfora je bila statistički značajno niža u kontroli i hrani sa 0.5% oksalata u odnosu na hrane koje su sadržale 1.5% i 2.5% oksalata (Tab.4). Oksalati kod šarana imaju pozitivne efekte na rast i pretpostavlja se da bi to moglo biti zbog njihovog antimikrobijalnog delovanja u crevima. Efekti na telesni sastav su bili izraženi: više oksalata rezultiralo je višim sadržajem minerala i nižim sadržajem lipida. Tokom trajanja ogleda nije bilo antinutricionih efekata, naročito nedostatka minerala, kao što je to opisano u literature; ipak, bilo bi neophodno dugoročno ispitivanje koje bi uključilo i histopatologiju da bi se doneo zaključak da li su oksalati blagotvorni u hrani za šarana, kao i da bi se osvetlili potencijalni mehanizmi poboljšanog rasta