Uticaj ulja uljane repice u ribljoj hrani na kvalitet mesa šarana

Meso šarana, najzastupljenije ribe na ribnjacima u Republici Srbiji, predstavlja značajan nutritivni izvor n-3 visoko nezasićenih masnih kisleina (HUFA), pre svega eikozapentaenske (EPA) i dokozaheksaenske (DHA) kiseline, koje imaju važnu ulogu u bitnim fiziološkim procesima u organizmu i očuvanju zdravlja ljudi. Sadržaj masti i masnokiselinski sastav šarana su pod uticajem pola, godišnjeg doba, reproduktivnog statusa, uslova životne sredine, načina gajenja a posebno načina ishrane. Dobra tehnologija proizvodnje na ribnjaku je od nesumnjivog značaja za odgovarajuću strukturu planktonskih i bentosnih organizama, što igra veliku ulogu u dobijanju mesa šarana što boljeg hemijskog sastava. Riblje ulje je dugo predstavljalo glavni izvor masti u hrani za ribe, ali je zbog sve veće potrošnje, pa samim tim smanjene raspoloživosti i drastičnog povećanja cene istog došlo do povećanja upotrebe ulja biljnog porekla kao potpune ili delimične zamene za riblje ulje u hrani za ribe. Zamena ribljeg ulja sa biljnim uljima može imati i negativnih efekata na ribe iz uzgoja pošto je riblje ulje dobar izvor n-3 HUFA, što nije slučaj kada su u pitanju ulja biljnog porekla koja sadrže visok procenat 18C n-3 masnih kiselina, ali su siromašna ili potpuno lišena n-3 HUFA. Prema dosadašnjim istraživanima šaran ima veće potrebe za n-6, nego za n-3 masnim kisleinama za optimalan rast i razvoj. Uljana repica ima višestruku namenu: za ishranu ljudi, životinja i kao industrijska biljka. Odnos n-6/n-3 u ulju uljane repice je 2:1, što je pogodno sa aspekta zdravlja ljudi; bogato je oleinskom kisleinom i polinezasićenom masnim kiselinama (PUFA), pogotovo sa linolnom i linoleinskom kiselinom, ali ne poseduje n-3 HUFA. Često se upotrebljava u komercijalnim smešama za ishranu riba, bez negativnog uticaja na proizvodne parametre, ali može imati negativan uticaj na masnokiselinski sastav mesa šarana. Međutim, najveći broj istraživanja o zameni ribljeg ulja uljem uljane repice je izveden na salmonidnim vrtsama riba, pa su poželjna dalja ispitivanja o uticaju ovog ulja na kvalitet mesa i imunološki status šarana. Može se reći da meso šarana uglavnom poseduje povoljan masnokisleinski sastav i svrstati se u zdravu hranu za ljude. Gajenje šarana sa korišćenjem gotovih krmnih smeša bi trebalo da postane praksa na ribnjacima u Srbiji, kako bi se povećala proizvodnja po jedinici površine, dobio šaran što boljeg kvaliteta i postigla dugoročna ekonomska održivost. Takođe, potrebno je vršiti promociju šarana kao nacionalog zdravog proizvoda poželjnog u svakodnevnoj ishrani ljudi. Istraživanja o daljem unapređenju kvaliteta mesa šarana, kao i o načinu ishrane koji će zadovoljiti potrebe ove vrste, ali i ciljeve što ekonomičnije proizvodnje su neophodna u cilju dobijanja što jeftinijeg šarana, koji će zadovoljiti sve potrebe potrošača