Tema rada su veštačenja društvenih naučnika u procesima vođenim pred Haškim tribunalom, čiji se doprinos sagledava u svetlu dugog razvoja ove prakse. Šire diskusije o sudskoj upotrebi naučnog znanja ukazuju na niz problema u regulisanju veštačenja. Analiziraju se mehanizmi kojima se u različitim pravnim kontekstima obezbeđuje naučna pouzdanost i procesna relevantnost veštačenja, kao i primenljivost tih mehanizama na forenzičke doprinose različitih društvenih nauka. Regulisanje veštačenja u Haškom tribunalu se posmatra kao osobeno rešenje čije se posledice prate kroz učešće veštaka u postupcima i kroz javnu percepciju angažmana društvenih naučnika u tom svojstvu. Cilj ovakvog pristupa je nijansiranje dominantnih predstava o ulozi društve...