Uloga bazičnih psiholoških potreba i samoregulacije u prevladavanju percepcije nestabilnosti zaposlenja

Oblast rada i radnog angažovanja značajno se menja poslednjih decenija; promene se vide u povećanoj nezaposlenosti, promenljivim radnim okolnostima i povećanoj nestabilnosti posla, intenzivnijem stresu kod zaposlenih i novim izvorima stresa na radu (Sverke et al., 2004; De Cuyper, Bernhard-Oettel, Berntson, De Witte, & Alarco, 2008). Burke (1998) ukazuje da je percepcija povećane nestabilnosti zaposlenja funkcija nezaposlenosti i velike zastupljenosti ugovora o radnom angažovanju na određeno vreme u svim granama industrije i mnogim zanimanjima. Neizvesnost i nekontrolišuća priroda samog događaja nestabilnosti zaposlenja potenciraju subjektivni doživljaj pretnje, dok je individualna spremnost da se percipira i odgovori na pretnju (prag pretnje) uslovljena različitim situacionim i individualnim faktorima. S obzirom na potvrđenu ulogu bazičnih psiholoških potreba i struktura selfa u percepciji stresa (pretnje), vrednovanju stresa i odgovoru na stres u različitim životnim domenima (Skiner & Edge, 2002; Hodgins & Knee, 2002; Hodgins, 2008), pred istraživanje je postavljeno sledeće pitanje: kakva je povezanost zadovoljenosti bazičnih psiholoških potreba na radu i stila samoregulacije svakodnevnog ponašanja sa nivoom pretnje u percepciji nestabilnog zaposlenja? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje sprovedeno je istraživanje na uzorku od 310 zaposlenih oba pola, iz 24 organizacije različite po veličini, profilu, strukturi i karakteru vlasništva iz Severno-bačkog okruga AP Vojvodine. Konstrukt percepcije nestabilnosti zaposlenja je smešten u okvire teorije samodeterminacije (Self – Determination Theory), koju su razvili Disi i Rajan sa saradnicima (Deci & Ryan, 1985), prema kojoj nestabilnost zaposlenja predstavlja frustraciju osnovnih psiholoških potreba (Vander Elst, Van den Broeck, De Witte & De Cuyper, 2012). Koncept prevladavanja smešten je u okvire kibernetske teorije stresa i prevladavanja koju je formulisao Edvards (Edwards, 1992) u okviru koje se prevladavanje konceptualizuje kao pokušaj da se smanje i eliminišu negativni efekti stresa na psihološku dobrobit pojedinca. Percepcija nestabilnosti zaposlenja određena je kao dostupnost radne uloge za izvršioce u neko dogledno vreme, a čine je tri kvalitativno različite dimenzije: osećaj nemoći, jačina pretnje i verovatnoća gubitka posla. U istraživanju su korišćeni sledeći instrumenti: Skala percepcije nestabilnosti zaposlenja (Knežević i Majstorović, 2013), Kibernetska skala prevladavanja (Cybernetic coping scale; Edwards & Baglioni, 1993), Upitnik EFQ (The Ego Functioning Questionnaire; Majstorović, Green-Demers & Legault 2008), i Skala zadovoljenosti bazičnih psiholoških potreba na radu (Mladenović, 2009). Rezultati istraživanja su pokazali da bazične psihološke potrebe ostvaruju moderatorski efekat na proces stresa koji je nastao usled nestabilnosti zaposlenja, moderirajući afektivni aspekt ovog doživljaja: sa povećanjem zadovoljenosti bazičnih psiholoških potreba snižava se nivo pretnje unutar percepcije nestabilnosti zaposlenja i smanjuje osećaj nemoći zaposlenog u odnosu na pretnju. U predikciji afektivnog doživljaja pretnje izdvajaju se dve potrebe - potreba za autonomijom i kompetencijom. Zadovoljenost ove dve potrebe utiče i na aktivniji odnos prema stresnom događaju kakav je nestabilnost zaposlenja, odnosno, povećava upotrebu strategije promena situacije. Nivo zadovoljenosti bazičnih psiholoških potreba povezan je sa kvalitetom samoregulatornih procesa - zadovoljenost potreba podstiče razvoj integrisanih self - struktura, dok, nezadovoljenost bazičnih potreba potencira razvoj impersonalnih self - struktura. Naglašena vulnerabilnost u situaciji nestabilnosti zaposlenja utvrđena je samo kod zaposlenih koji imaju prethodno iskustvo gubitka posla, zaposlenih koji su slabijeg materijalnog stanja, zaposlenih koji imaju manju socijalnu podršku i zaposlenih koji su nižeg nivoa obrazovanja. Istraživanje je pokazalo da je kvalitet samo-regulacije povezan sa nivoom pretnje u percepciji nestabilnog zaposlenja: sa povećanjem integrisanosti samoregulacije smanjuje se doživljaj jačine pretnje, dok upotreba impersonalne samoregulacije povećava i doživljaj jačine pretnje i osećaj nemoći pred pretnjom. Takođe, povećana integrisanosti samoregulacije podstiče aktivan odnos prema stresu u situaciji nestabilnosti zaposlenja sa intencijom uspostavljanja kontrole nad situacijom. Rezultati istraživanja pružaju osnovu za kreiranje organizacijskih intervencija usmerenih ka jačanju otpornosti prema stresu izazvanog percepcijom nestabilnosti zaposlenja i povećavaju uvid u specifičnosti radnog konteksta i fenomena nestabilnosti zaposlenja u Srbiji. Realizovano istraživanje je prvo istraživanje o percepciji nestabilnosti zaposlenja u Srbiji i kao takvo ono može imati značajne implikacije na teoriju i praksu istraživanja organizacijskog stresa i blagostanja zaposlenih u Srbiji. Ograničenja se tiču, pre svega, karakteristika transferzalnog istraživačkog nacrta, kao i činjenice da su sve varijable merene iz istog izvora - samoprocene zaposlenih. Buduća istraživanja bi trebalo da uključe nove varijable kako bi se još bolje razumele interindividualne razlike u doživljaju nestabilnosti zaposlenja i mehanizmi koji leže u osnovi ovog fenomena (varijable ličnosti i druge motivacione varijable)