Antropologija na granici znanstveno-književnog sistema

Knjiţevni obrat osamdesetih godina dvadesetog stoljeća usmjerio je antropološku paţnju na tekstualnu, odnosno knjiţevnu prirodu antropologije. Iz njega se stvara nova interdisciplina knjiţevne antropologije koja će knjiţevni karakter antropologije shvaćati sasvim drugaĉije od svojih “utemeljitelja”. Prvenstveno, obiljeţit će je laiĉko poimanje knjiţevnosti, neodrţiva i nedovoljno promišljena, a ĉini se samoproglašena, interdisciplinarnost, te nemogućnost odreĊenja vlastitog predmeta i metodologije. Kljuĉnim će se problemom pokazati, naizgled samorazumljiv, termin interdisciplinarnosti ĉija se kompleksnost izraţena kroz nesvodljivost dviju raznorodnih znanosti na jednu znanstvenu disciplinu, konkretizira u ĉinjenici da je jedan pol saĉinjen od teoretiĉara knjiţevnosti tumaĉi na jedan, a drugi, antropološki, na drugi naĉin. Rad istraţuje mogućnosti knjiţevne antropologije povratkom knjiţevnom obratu, a usporednim ĉitanjem antropološkog teksta Tužni tropi Claude Lévi-Straussa i knjiţevnog teksta Pripovjedač priča Maria Vargasa Llose. Metodom pomnog ĉitanja ukazuje na povezanost dva teksta, kao i spoznajne vrijednosti koje proizlaze iz knjiţevnoantropološkog bavljenja tekstovima