O ljudima i zverima: antropološka analiza filma Ljudi i kokoške

Sledeći putanje koje je u domaćoj antropologiji već utabala poddisciplina antropologija filma, a pre svega antropološka „sekcija“ za proučavanje naučne fantastike, analitički fokus ovog rada čini film Ljudi i kokoške (Men and Chicken). Nasuprot kritičarima koji su u njemu videli „nečitljivu, morbidnu i ciničnu postmodernu grozotu“, osnovna teza rada jeste da nam film Ljudi i kokoške pomaže ne samo da preispitamo javne predstave o nauci već i da osvetlimo nade, strahove i konceptualne dileme kojima zamajac daje razvoj savremenih biotehnologija. On nam pomaže da, na jednom proizvodu popularne kulture bliskom iskustvu najšire publike, analiziramo način na koji filmski imaginarijum obrađuje „paradoks koji leži u jezgru“ zapadne misli – istovremenu tvrdnju da su ljudi životinje i da je animalnost sušta suprotnost onome što držimo za ljudsko. Paradoks o kojem je reč ne mora biti intelektualna poslastica za dokoličarski um, niti prilika za demonstraciju čudotvorne moći analitičkog postupka levistrosovskog tipa, već vrlo relevantno pitanje u aktuelnim institucionalnim i javnim raspravama povodom stvaranja hibridnih embriona/vrsta u čijem su središtu nastojanja da se ustanovi biološki, moralni i kulturni status ljudi, ne-ljudi i hibrida